О књизи: 2011 / "...Коњи су јурили и трчали. Звоно је зазвонило досадном звоњавом. Погледао сам уназад. Заостали, Поплешка, мукотрпно је газио око свог коња, третирајући га с времена на време ударцима. На небу су се ковитлали облаци. Тамне сенке бљеснуле су дуж пута. Тужна степа је побегла у неодређену даљину... Метро је био креда. Сребрна прашина је текла преко снежних наноса…»